FiiO BR13

Blutut dodatak za svaki sistem

Ukoliko želite da obogatite svoj hi-fi sistem blutut povezivanjem, FiiO BR13 će vam to omogućiti na jednostavan i pristupačan način.

Iako se, striktno gledano, blutut ne smatra hi-fi vidom povezivanja zbog prisutne kompresije signala u procesu bežičnog prenosa, činjenica je da je ova veza znatno napredovala u poslednjih nekoliko godina. Visokorezolutivni kodeci i njihove podvarijante, kao što su aptX ili LDAC, omogućuju sve manje gubitke pri prenosu, pa se blutut konekcija sitnim, ali konstantnim koracima približava lossless vezama. Iz tog razloga blutut se sve češće može sresti kod ozbiljnih hi-fi uređaja i skupljih audio-sistema, gde se koristi za neobavezno, ali i dalje sasvim prijatno uživanje u muzici. Upravo ovde nastupa novi FiiO BR13, koji obezbeđuje jednostavno blutut povezivanje po više nego povoljnoj ceni, uz upotrebljiv set dodatnih opcija.

Spolja i iznutra

Iako se po osnovnim funkcijama svrstava uz rame sa skupljim modelom BTA30 Pro, koji smo testirali pre tačno godinu dana, novi BR13 odlikuje se potpuno drugačijim kućištem. Uz manji gabarit stižu i izmenjene proporcije, pa uređaj ima gotovo kvadratnu osnovu i veoma nizak profil. Kako bi izbegao kutijastu pojavu, dalekoistočni proizvođač primenio je nekoliko jednostavnih, ali vrlo efektnih trikova kao što su zasečene bočne ivice i atraktivno zakošen prednji panel. Frontalna kosina prekrivena je crnim akrilom, koji uspešno skriva segmentni LCD ekran u središtu, dok se sa strane nalaze komande. Na levoj strani smešten je taster za uključivanje i upravljanje repodukcijom, a na desnoj strani kružno su postavljeni tasteri za podešavanje glasnoće, odabir ulaza i druge funkcije. Ostatak kućišta izrađen je od lepo obrađenog aluminijuma, a celokupna završna obrada je veoma dobra, što je sjajno za uređaj iz ovog cenovnog razreda.

Uprkos dimenzijama tek nešto većim od paklice cigareta, BR13 je na zadnoj strani udomio raznovrsne priključke. Pored kratke antene za prijem blutut signala, prisutan je po jedan digitalni optički ulaz i izlaz, kao i koaksijalni priključak, koji, u zavisnosti od potreba korisnika, može preuzeti ulogu ulaza ili izlaza. USB-C port služi za napajanje, ali i za prijem digitalnog signala ukoliko se poveže na računar ili drugi digitalni transport – dok se kao analogni izlaz koristi par pozlaćenih RCA priključaka. Kako se kod BR13 blutut smatra glavnim vidom povezivanja, za prijem se koristi Qualcommova blutut čipset QCC5125. U poređenju sa skupljim modelom, pristupačniji BR13 koristi jeftinije, ali još uvek dovoljno kvalitetno konvertersko kolo ESS ES9018K2M, a proizvođač navodi da se u izlaznom delu nalazi operacioni pojačivač TPA1882. Kako bi učinio reprodukciju preko blututa što kvalitetnijom, FiiO je obezbedio podršku za kodeke kao što su aptX, aptX HD, aptX Adaptive, aptX Low Latency i LDAC, uz analogni izlaz od dva volta, što će učiniti BR13 kompatibilnim s velikim brojem pojačala. Koaksijalni ulaz podržava rezoluciju od 192 kiloherca i 24 bita, a optički je ograničen na 96/24. Kod USB veze prisutan je kompromis, jer je odsustvo drajvera ograničava na 96/24, ali je fabrika dodala patentiranu tehnologiju za upsampling svakog signala na 96/24, što bi trebalo da pruži bolji zvuk sa svih izvora. Najzad, kao praktična opcija prisutno je blutut multipoint povezivanje, što znači da BR13 može biti istovremeno povezan na dva blutut izvora.

Upotreba i zvuk

Naveli smo da BR13 sadrži osnovne komande na prednjem panelu, a tokom korišćenja pokazalo se da segmentni displej pruža dovoljno čitljiv prikaz osnovnih parametara. Ipak, za upravljanje svim funkcijama potrebno je instalirati aplikaciju FiiO Control, koja je organizovana vrlo pregledno i logično. Ova aplikacija ne funkcioniše kao audio-plejer, ali zato donosi sveobuhvatna podešavanja uređaja. Početni ekran pruža informacije o trenutnoj rezoluciji i korišćenom blutut kodeku, kao i mogućnost ručnog odabira kodeka, te podešavanje automatskog isključivanja displeja. Sledeći ekran sadrži desetopojasni ekvilajzer i dva memorijska mesta za čuvanje podešavanja, kao i sedam predefinisanih modaliteta, a na ovoj stranici omogućeno je i podešavanje fiksnog pojačanja (gain) u rasponu od +12 do -12 decibela. Sledi ekran za kontrolu glasnoće i balansa, na kom se takođe bira da li će se digitalni signal koristiti u izvornoj formi ili će biti primenjen upsampling na 96 kiloherca i 24 bita. Na kraju, četvrti ekran predstavlja vodič za upotrebu, s grafičkim prikazom uređaja i objašnjenjem svih komandi i funkcija. Sveukupno, FiiO-voj aplikaciji nema se šta dodati ni zameriti, a nas je posebno obradovalo automatsko ažuriranje, koje je zatražilo da se uređaj apdejtuje na novu verziju firmvera već pri prvom povezivanju.

U prvom delu testiranja poslušali smo BR13 preko najbolje dostupne blutut veze – Sonyjevog LDAC kodeka, koji omogućuje protok do 990 kilobita u sekundi (poređenja radi, standardni aptX dopušta do 384 kbps, a bit-rata nekompresovanog CD zapisa iznosi 1.411 kbps). Osnažen daleko skupljim ostatkom sistema, maleni FiiO pružio nam je više nego prijatan zvuk, uz koji se zaista može uživati u dugačkim vremenskim intervalima. Pre svega, treba reći da reprodukcija ne pokazuje nikakve neželjene efekte kao što su zamućenost tonova ili izobličeni kolorit. Sve zvuči prilično verodostojno, uz prirodnu boju tonova i dobro prikazanu masu. Tekstura tonova nije posebno izražena, što je posledica smanjene rezolucije, ali BR13 pojedinačnim notama daruje dovoljno telesnog prisustva, pa muzika ne zvuči sasvim ravno i dvodimenzionalno. Pozornica je prisutna, mada manje nego kod punokrvnih hi-fi izvora, ali dovoljno da stvori uopšteni utisak prostorne prezentacije – posledično, prisutna je i solidna dvokanalna separacija. Tokom deonica koje su zahtevne u pogledu količine instrumenata, mikrodinamika dolazi do limita i na ekstremima se teže razlučuju detalji jer uređaj počinje da gubi fokus. Ipak, u uobičajenim okolnostima i tokom reprodukcije manje zahtevnog materijala FiiO zvuči sasvim pribrano i celovito.

Drugi deo slušnog testa iskoristili smo za USB povezivanje s računarom, pa je BR13 dobio daleko kvalitetniji lossless materijal. Razlika u kvalitetu zvuka jeste čujna, ali ne toliko koliko smo očekivali. Verujemo da je ovo posledica ograničenja u pogledu napajanja i drugih komponenata ispod poklopca, čiji je kvalitet ograničen više nego skromnom cenom uređaja – a i na raspolaganju nam je bio samo USB-C kabl osnovnog, konfekcijskog kvaliteta, pa bi utisak možda bio još bolji uz kvalitetniji kabl. Najveća razlika u zvuku ležala je u većem stepenu detalja, kao i u dužem zadržavanju separacije pojedinačnih tonova tokom zahtevnih deonica. Zvučna scena bila je neznatno povećana po širini, što je omogućilo nešto jasniju sveukupnu prezentaciju. S druge strane, osnovni kolorit ostao je nepromenjen, pa se može reći da BR13 u svim okolnostima ostaje dosledan sopstvenim sržnim osobinama. Vredno je pomena da, bez obzira na tip veze, FiiO pruža prilično preciznu i ravnomernu kontrolu glasnoće, koja se podešava u čak 60 koraka. Takođe, tokom celog testa blutut veza je bila savršeno stabilna, bez ikakvih prekida i drugih neželjenih pojava.

Real deal

Moramo priznati da smo od početka imali pomalo potcenjivački stav prema ovom uređaju, za šta je kriva kombinacija manjkave blutut tehnologije i gotovo sumnjivo niske cene. Ipak, maleni FiiO nam je pokazao da se i uz blutut može uživati u prihvatljivom kvalitetu reprodukcije, kao i da se za nestvarno skromnu svotu može dobiti sprava zadovoljavajućeg zvuka i bogatih opcija. Iz tog razloga, ovaj test završavamo oduševljeni svime što BR13 može da pruži i preporučujemo ga svakome ko želi da svoj punokrvni hi-fi sistem obogati jednostavnom i dobrozvučećom blutut vezom ili da sastavi pristupačan i sposoban B ili C sistem.